Odrastao u Primorju kraj Kantride, krenuo Vujasovim stopama: Radulović je kragujevačko i srpsko blago

Za manje od godinu dana Radnički zagospodario je domaćim i regionalnim vodama, preuzeli su Kragujevčani primat na jadranu od hrvatskih klubova, započeli su žetvu trofeja i objadinili tri pehara. U vlasništvu kragujevačkog kluba nalazi se titule srpskoj i jadranskog šampiona, a od januara vitrine krasi pehar kupa. Promenio je Radnički taktiku posle pada na dno, opekao se sa skupocenim projektom i okrenuo se razvoju mladih igrača – vratilo mu se ekspresno kroz konkretne rezultate.

Postao je Radnički vladar Srbije i regiona bez vaterpolo zvezda, ali je Uroš Stevanović okupio oko sebe momke koji bi to mogli da postanu. Kreirao je tim po svom ukusu, stvorio je skladnu celinu od igrača željnih dokazivanja i uspeha, kako na klupskom, tako i na reprezentativnom planu. Okosnicu zlatne juniorske reprezentacije Srbije koja je letos u Pragu pokorila svet činili su vaterpolisti Radničkog. Poslao je u češku prestonicu šestoricu momaka, koji su postigli 64 od 110 golova Delfina na Svetskom prvenstvu, a pored zlatnih medalja u Kragujevac je stiglo i MVP piznanje.

Marko Radulović proglašen je za najkorisnijeg igrača Svetskog prvenstva i od tog trenutka svi se nadaju da će momak iz Rijeke krenuti stopama Vladimira Vujasinovića, te da će srpski vaterpolo dobiti još jednog igrača svetske klase poniklog na Kantridi.

Kragujevčani su se pre godinu dana zlatnim slovima upisali istoriju srpskog vaterpola, pošto su postali prvi srpski klub sa regionalnom titulom u vitrinama, a Radulović je u velikom finalu dubrovačkom Jugu spakovao četiri gola. Izvanrednu sezonu – sa Radničkim pored regionalne osvojio krunu i u srpskoj ligi – začinio je laskavim priznanjem MVP priznanjem na Svetskom prvenstvu, na kom je postigao 22 gola, izborio 30 iskjučenja i imao devet asistencija. Stigao je i poziv Dejana Savića, debitovao je za A selekciju Srbije, i sa Radničkim će na završnom turniru Jadranske lige u Beogradu pokušati da odbrani regionalnu titulu.

U ligaškom delu takmičenja – igrano po turnirskom sistemu – Marko Radulović se 23 puta upisao u listu strelaca i bio je drugi strelac tima. Zadovoljan je povremeni reprezentativac Srbije dosadašnjim rezultatima, ali je svestan da najveće ovosezonske bitke Radničkom tek predstoje.

“Možemo da budemo zadovoljni, primaran cilj bio je da se kvalifikujemo na Fajnal-for regionalne lige i uspeli smo to da ostvarimo. Tako da, za sada, sve ide u pravom smeru. Imali smo nekoliko kikseva, nismo smeli sebi da dopustimo da odigramo nerešeno sa Primorcem i Jadranom. Gubitak tih bodova koštao nas je bolje pozicije, možda i prvog mesta, ali šta je tu je. Najbitnije je da smo ostvarili primaran cilj, da smo na završnom turniru i da ćemo braniti titulu”, počeo je Marko Radulović razgovor za Mozzart Sport.

Marko Radulović (©MN Press)

NA FAJNAL-FORU NEMA IZRAZITOG FAVORITA, JUG NAS JE POTCENIO PRETHODNE SEZONE

Radnički je poslednji izborio Fajnal-for regionalne lige, koji će biti održan početkom aprila u srpskoj prestonici na bazenu „11. april“, a šampion će u polufinalu udariti na Novi Beograd.

“U ovakvom sistemu regionalne lige nema izrazitih favorita. Sve su ekipe jednake, svako može da dobije svakoga ili otkine bodove. Izgubila se prednost domaćeg terena i stava sam da to što se završni turnir igra u Beograd neće biti ne znam koliko veliki plus za Novi Beograd. Tome doprinosi i to što se završni turnir igra u tom specifičnom formatu, nije u formi plej-ofa. Tek tu se ne može reći da je neko izrazit favorit, svi imamo podjednake šanse da osvojimo trofej. Na početku nam nije ležao Novi Beograd, nije nam ni prijalo kada igramo sa njima u Beogradu. Ali, sada posle nekoliko odigranih utakmica sa njima i dve pobede, mislim da će puno toga biti drugačije”.

Prvi podvg u nizu kragujevačkog kluba bilo je osvajanje regionalne lige u Zagrebu. Pre godinu dana Radnički je prošao zagrebačku Mladost na peterce, da bi potom šokirao i četvorostrukog jadranskog šampiona iz Dubrovnika. Ne samo da je Radnički prvi šampion regionalne lige iz Srbije, nego je za 13 godina jedini klub iz naše države koji je ušao u finale. Ove godine ih više niko ne posmatra kao autsajdere, hrvatski velikani već su se jednom opekli.

“Prošle godine smo bili veliki autsajderi, niko nas nije shvatao ozbiljno. Kada smo pobedili Mladost u polufinalu regionalne lige Jug je mislio da je to odlično za njega i da će sa nama dosta lakše izaći na kraj. I to je bila naša najveća prednost. Sada smo tu prednost izgubili, sada nas svi smatraju dostojnim protivnicima, uverili su se u našu snagu i kvalitet”.

Ponikao je Radulović u riječkom Primorju i za prvi tim debitovao je sa samo 14 godina, a u mlađim kategorijama kluba sa Kantride znao je da zagorča život Dubrovčanima. Takođe u Radničkom.

“Volim da igram protiv Juga, iako dok sam nastupao za Primorje kao senior nisam imao dobar skor protiv njih. U mlađim kategorijama je već bilo drugačije, dosta dobar odnos pobeda i poraza sam imao. Sada se to prelilo i na Radnički, dobili smo Jug u finalu regionalne lige, a i sada na trećem turniru”.

TROFEJ I FAJNAL-FOR SU TU, ALI OSTAJE ŽAL ZA LIGOM ŠAMPIONA

Do poslednjeg turnira regionalne lige u Kragujevcu bio je Radnički jedini tim bez poraza, ali je na startu zakazao. Nadigrao ga je Partizan, nije iskoristio prednost domaćeg terena i to ga je koštalo boljeg plasmana. Opala je forma Kragujevčanima posle osvajanja Kupa Srbije, ali i minule sezone ju je Uroš Stevanović tempirao za delove sezone kada dođe do bitaka za trofeje.

“Forma nam je u silaznoj putanji, a tome doprinosi i veliki broj utakmica. Odigrali smo ih mnogo, prostora za odmor nema previše i teško je svaku utakmicu biti na 100 odsto. Zato smo temperiali formu za kup, bili smo na maksimumu i posle toga je došao blagi pad. Mislim da ćemo uspeti da podignemo formu za Fajnal-for regionalne lige i završnicu prvenstva Srbije, i da ćemo ponovo biti pravi za najveće izazove”.

Radnički je podigao trofej i plasirao se na završni turnir Jadranske lige, ali u Kragujevcu nisu u potpunosti zadovoljni učinjenim. Ne toliko jer Fajnal-for nisu doveli u Šumadiju, već zbog ostvarenih rezultata u Ligi šampiona.

“Nikada ne možemo biti 100 odsto zadovoljni učinjenim, uvek može bolje i mislim da je plasman na Fajnal-ejt Lige šampiona ispuštena prilika. Mogli smo više da uradimo, imali smo neke kikseve do kojih nije smelo da dođe. Ali, prva nam je godina u Ligi šampiona i mislim da će već sledeće biti puno bolje”.

Marko Radulović (©MN Press)

U SRBIJI I HRVATSKOJ JE SISTEM RADA ISTI – TO JE JUGOSLOVENSKA ŠKOLA VATERPOLA

Iako je tek prerastao juniorsku reprezentaciju, Marko Radulović je promenio četiri kluba. I za svaki od njih važi da izvrsno radi sa mladim igračima.

“Prošao sam kroz Primorje, Vojvodinu, Šabac i Radnički, i mogu da kažem da se u sva četiri kluba radi dobro. To je ta prepoznatljiva jugoslovenska škola, nema neke prevelike razlike. Sistem rada je u svim klubovima sličan. Puno se trenira... Definitivno se u Kragujevcu najbolje radi, ali i u Šapcu se izvrsno radi, naročito sa mladim igračima. U Primorju sam radio sa Igorom Hinićem, u Vojvodini sa Darkom Bilićem, sve su to sjajni treneri”.

Nastupao je Radulović u mlađim kategorijama reprezentacije Hrvatske, važio je za jednog od većih talenata i dominirao je u svom uzrastu, a svojevremeno je istakao da je za odluku da promeni tabor i zaigra za Srbiju i te kako zaslužan Uroš Stevanović. Ukrstili su im se putevi u mlađim selekcijama Srbije, a potom i u Radničkom, u koji je stigao 2020. godine iz Šapca.

“Odluka da iz Primorja pređem u Vojvodinu, a zatim i da gradim karijeru u srpskim klubovima donekle je bila povezana i sa odlukom da zaigram za reprezentaciju Srbije, ali u suštini se otvorila prilika da probam nešto novo i odlučio sam se na taj korak. Mislim da sam ispravno postupio, da imam dobar razvojni put i da mi se mnogo toga i poklopilo. Igram u jednoj od najjačih liga na svetu, sigurno je u Top 3 lige, i deo sam kluba koji dosta pažnje posvećuje radu sa igračima i njihovom napretku”.

Momak poznat po razornom šutu i lucidnim dodavanjima debitovao je za seniorsku reprezentaciju Srbije, dobrim igrama zavredeo je pažnju Dejana Savića. Ali, predstoji mu još dosta rada kako bi predstavljao Srbiju na velikim takmičenjima i postao standardan član najjače reprezentacije na svetu.

“Jeste smena generacije došla u trenutku kada kucam na vrata reprezentacije, ali videćemo hoću li uspeti da se izborim da budem deo nacionalnog tima. Sve je otvoreno. Na meni je da dobro treniram i igram, a na selektoru je da donese odluku i izabere najbolje u datom trenutku”, zaključio je Marko Radulović priču za Mozzart Sport.